http://www.imdb.com/title/tt0480269/
Нису Алхемичари бадава вековим кували гвожће и сапун, покушвајући да направе злато. Њихов "Сизифов" посао је данас метафора за надреалне напоре и узвишене циљеве, уз дозу мистицизма, тек толико да Чаробњаштво не постане шарлатанство.
Објаснити зашто је овај филм толико добар, чини ми се, захтева нешто од Забрањених знања, а омогућити том "објашњењу" лагодан живот и простор у низу реченица је већ научна фантастика. Јер треба толико тога процесирати, схватити, закључити и поготово опростити. Ту, пре свега, мислим на Сијену Милер, девојку коју сам дисквалификовао пре готово десет година, разводачицу, растурачицу бракова и једну од оних која се узалуд даје погрешним људима, па нам још више иде на нерве. Заправо, та њена тужна прича се чини као заслужена казна, али то није сада толико битно. Оно што је битно је њена конкретна појава;сад, ја сам неколико пута гледао њене филмове али сам је апсолутно игнорисао а и њене улоге нису толико запажене (The Mysteries of Pittsburgh, Stardust) и не бих ја ни обратио пажњу да није толико ... феноменална у "Factory Girl-u". На страну њен перформанс трауматизоване, несигурне девојке, на страну њена појава високе естетске вредности - најлепше на њој (и у њој) је њен глас. У потпуној сам неверици појачавао звучнике, стављао слушалице само да је слушам како се дере, смеје или плаче. Заправо, кад год она повиси свој вокал нешто се догађа у њеном резонатору и глас јој "задисторзира" остајући женски али некако диваљ и опасан, комплетирајући пакет Сијене Милер који сам одбијао да отворим десет година. Још од Мене Сувари нисам срео тако .. плаву девојку која не асоцира на шупљину стабла и Памелу Андерсон (Наташу Беквалац, ако се зове "Јелена" или "Сабина") већ има очигледан карактер и нимало досадан темперамент. Но, пошто је филм у суштини дневник трагичног ескапизма, све то је био само потенцијал, који се успешно оваплотио у филму који стоји у линку - Интервју.
Now, у питању је римејк оригинално Холандског филма који је написао Теодор Ван Гог, чукун-унук оног познатијег Ван Гога, а ствар са Америчкким "ревитализацијама" помало изазива тикове сваком иоле нормалном. Има и примера када је то урађено на добар начин, али и много када је то урађено на апсолутно ужасан. Е, ово је најбољи Амерички римејк свих времена.
Прво, филм је минималан у смислу запремине фотографије - ресторан, улица и један велики Њујоршки стан, то су вам све локације у овом делу, а у том стану ће двоје људи провести 95% времена. Сами.
Стив је стандардно добар, и ту нема изненађења и грешке, међутим Сијена је више него невероватна и озбиљно ће вас изненадити ако је не схватите озбиљно. Страшна идеја узети њу за нимало лаку улогу и тај неко је очигледно увидео њен потенцијал који ће остати мање-више потрошен или неискоришћен у неким другим радовима. Овде је он под ударом бинске расвете (пригушеног лумена) и живи под слојем прашине некомерцијалности и уметничког дела. Апсолутно не претерује (over-acting) већ само плеше валцер или танго, била то сцена сипања пића, наскакања на шанк, изувања чизама или страственог ватања (микросеквенце). Технички савршен филм, за оне којима нису потребни не-знам-какви кадрови и специјални ефекти и очигледно велики буџет да би гледали филм. 90% људи јесте "блокбастер/бест оф"
Но душа филма је сукоб који траје од Почетка времена и који ће нас уништити Једног Дана између два пола Човечанства - мушкараца и жена. У овом магновењу приказане су апсолутно све особине и могућности интеракције, опције које су нам нуђене и које смо некоме нудили и све то приказује на конкретан, физички опипљив начин, стварајући драму, трилер и емотивни хорор. Са микроскопским повременим форсирањем, динамичност и величина изговорених речи овде стварају сцене за памћење, чак и без епилога. Фантастична ствар.
Нису Алхемичари бадава вековим кували гвожће и сапун, покушвајући да направе злато. Њихов "Сизифов" посао је данас метафора за надреалне напоре и узвишене циљеве, уз дозу мистицизма, тек толико да Чаробњаштво не постане шарлатанство.
Објаснити зашто је овај филм толико добар, чини ми се, захтева нешто од Забрањених знања, а омогућити том "објашњењу" лагодан живот и простор у низу реченица је већ научна фантастика. Јер треба толико тога процесирати, схватити, закључити и поготово опростити. Ту, пре свега, мислим на Сијену Милер, девојку коју сам дисквалификовао пре готово десет година, разводачицу, растурачицу бракова и једну од оних која се узалуд даје погрешним људима, па нам још више иде на нерве. Заправо, та њена тужна прича се чини као заслужена казна, али то није сада толико битно. Оно што је битно је њена конкретна појава;сад, ја сам неколико пута гледао њене филмове али сам је апсолутно игнорисао а и њене улоге нису толико запажене (The Mysteries of Pittsburgh, Stardust) и не бих ја ни обратио пажњу да није толико ... феноменална у "Factory Girl-u". На страну њен перформанс трауматизоване, несигурне девојке, на страну њена појава високе естетске вредности - најлепше на њој (и у њој) је њен глас. У потпуној сам неверици појачавао звучнике, стављао слушалице само да је слушам како се дере, смеје или плаче. Заправо, кад год она повиси свој вокал нешто се догађа у њеном резонатору и глас јој "задисторзира" остајући женски али некако диваљ и опасан, комплетирајући пакет Сијене Милер који сам одбијао да отворим десет година. Још од Мене Сувари нисам срео тако .. плаву девојку која не асоцира на шупљину стабла и Памелу Андерсон (Наташу Беквалац, ако се зове "Јелена" или "Сабина") већ има очигледан карактер и нимало досадан темперамент. Но, пошто је филм у суштини дневник трагичног ескапизма, све то је био само потенцијал, који се успешно оваплотио у филму који стоји у линку - Интервју.
Now, у питању је римејк оригинално Холандског филма који је написао Теодор Ван Гог, чукун-унук оног познатијег Ван Гога, а ствар са Америчкким "ревитализацијама" помало изазива тикове сваком иоле нормалном. Има и примера када је то урађено на добар начин, али и много када је то урађено на апсолутно ужасан. Е, ово је најбољи Амерички римејк свих времена.
Прво, филм је минималан у смислу запремине фотографије - ресторан, улица и један велики Њујоршки стан, то су вам све локације у овом делу, а у том стану ће двоје људи провести 95% времена. Сами.
Стив је стандардно добар, и ту нема изненађења и грешке, међутим Сијена је више него невероватна и озбиљно ће вас изненадити ако је не схватите озбиљно. Страшна идеја узети њу за нимало лаку улогу и тај неко је очигледно увидео њен потенцијал који ће остати мање-више потрошен или неискоришћен у неким другим радовима. Овде је он под ударом бинске расвете (пригушеног лумена) и живи под слојем прашине некомерцијалности и уметничког дела. Апсолутно не претерује (over-acting) већ само плеше валцер или танго, била то сцена сипања пића, наскакања на шанк, изувања чизама или страственог ватања (микросеквенце). Технички савршен филм, за оне којима нису потребни не-знам-какви кадрови и специјални ефекти и очигледно велики буџет да би гледали филм. 90% људи јесте "блокбастер/бест оф"
Но душа филма је сукоб који траје од Почетка времена и који ће нас уништити Једног Дана између два пола Човечанства - мушкараца и жена. У овом магновењу приказане су апсолутно све особине и могућности интеракције, опције које су нам нуђене и које смо некоме нудили и све то приказује на конкретан, физички опипљив начин, стварајући драму, трилер и емотивни хорор. Са микроскопским повременим форсирањем, динамичност и величина изговорених речи овде стварају сцене за памћење, чак и без епилога. Фантастична ствар.
0 comments:
Post a Comment