Wednesday, May 4, 2011

Guano Apes - Bel Air

Пре три године, да сам се играо игре " 100 најсекси жена на планети ", нисам уопште сигуран редоследа, али у једном тренутку, сетио бих се Сандре Насић и уврстио је тамо. Наравно, не зато што је лепа ( јер није ) већ зато што пева у једном ултракул бенду и макар изговара ултракул ствари, на први поглед, бави се типично женскастим љубавним заврзламама, али ту је негде и социологија, филозофија, ратне теме... Жене овог типа су крајња утопија.
Међтим, једна је младост и брзо се живи, те, 15 година касније, Сандра и екипа нам сервирају " повратнички " албум који је идејно звучао узбудљиво.. Ако нису имали више места током музички богатих `90-их, ево сада одличне прилике да се освоје позиције које је бенд заслужио..
Мнех.. Not gonna happen.
Sunday Lover је баш симпатична ствар, занимљиве гитарске архитектуре, уз снажну ритам секцију која је и жестока али и некако dancy. Добро, уводна песма, није лоше, емоције повратка вољеног бенда се мешају са утиском, и тако четири минута. Онда ће уследити друга, па и трећа, да би се очекивања зауставила на She`s a Killer, својеврсном одом Нели Фуртадо и њеној нервирајућој " Maneater " . Чак им је и музика слична.
Размишао сам шта је то овде пошло дођавола, зашто бенд не личи на себе.. Можда величина неког бенда има везе и са временом трајања? Можда је теже него што смо то мислили бити " Metallica " ?
Слушао сам Сандру како се поставља као зрела жена која искоришћава мушкарце.. Наравно, не говори она то директно, али то вам је између редова.. Трагична прича о ружним девојкама које морају да смисле шта ће са собом да ураде, јер секс бомбе неће бити никада, нити ће доживети оно што лепе жене доживљавају у својим празним животима, али да се вратим.. Замислите да вас у некој дискотеци у неком селу ( с обзиром да је продукција катастрофично-вриштећа ) уз песме Секе Алексић заводи дебела габорка? Ето, то вам је нови албум Guano Apes-a, одвратно фенси, денси, полукомерцијална  збирка неинспиративних уздаха....
пс. Омот није могао бити гори.


Kari Wuhrer - Shiny/1999

На LastFM-u сам 218 слушаоц овог албума, који је изашао пре 12 година! Можда је и то одговор, старији је пар година од популарног сајта, но овако мали број људи са својом копијом је заиста...
Ко је Кари Вурер? Њен фан-сајт је најбољи и најдетаљнији фан-сајт на свету, можда нас, њених фанова, нема превише али смо хардкор. А зашто смо такви? У питању није обожавање њеног лика, стаса и гласа, кад се вратим тих десетак година уназад, схватам да сам можда своје сексуално опредељење одредио по чудној сензацији коју ми је она приређивала својом нестварном појавом сексуалног објекта који тражи сатисфакцију и пожуду у мени. Ако је нека жена будила неконтролисану жељу, онда је то она, а са овим ставом, нисам ни усамљен ни једини, и има нас сигурно више од 218...
Када је овај албум сниман, Кари је у ( вероватно ) ватреној везици са Хенри Ролинсом, те је и музика одговарајућа, што је додатно загробарило овај пројекат, али му и дало шмека, у зависности да ли сте " један од нас ".

Дакле, једна од најпознатијих америчких Б глумица која се у сваком филму скида до голе коже пева о сексу уз пратњу оркестра који свира нешто између рока и попа са краја `90-их.. Печат једног времена, дефинитивно. Нажалост, иако сам овај албум тражио десетак година и тек га пре неки дан набавио, морма да признам да је иако забавно слушати њен глас који се губи и вртлогу " давања ", ово је баш лоше. Од десетак песама, две или три су ОК, али највећи део је тотално бзвз. Док је " рок " још и иде, али када Кари оде у баладу, губи се тај " sex drive " који просто напаја пажњу код њених фанова.. Нико не жели да њу гледа као неку тамо обичну жену, Кари је жена са којом се у камионету бежи у пустиње Аризоне, стаје код напуштене бензинске пумпе и умире од глади. Али, филм је филм, а живот нешто сасвим друго. Осећам се трезним и патим.