Немачки premium rock/crossover је поново на "пола пута до славе". Након више него лошег и досадног албума "Hello", помало у паници, вратили су се "комерцијалнијем" звуку без непотребних (и неуспешних) експеримената, и резултат је ту.
4LYN је дефинитивно квалитетан бенд који има проблем са сопственим идентитетом. Ништа необично у ситуацији када Немачки бенд треба да постане "интернационалан". Rammstein је написао "Америку" и свој аутохотни став само нагласио, што се људима допало.. Али не могу сви "истим путем".
Тако су ови момци из Хамбурга од почетка певали на енглеском, уз снажан, "амерички" звук, али мимика, имитација, наравно, не може бити 100%, што је између осталог и "саградило" бенд. У својеврсном глазираном ну-метал/ВИВА звуку из дискотеке, Немци су кренули у освајање планете..
..што им иде прилично сезонски, од албума до албума. Након ових шест, три су изузетно досадна, док са овим, имају и три добра. Заиста, готово невероватно, "немачки прецизно", као да је бенд "два у једном".
"Quasar" је логични наследник "Неона" и "Комплимента" - ритмови за плес, уз велике гитаре, слаткасто, "бој-бенд" певање, са повременим лепим стилским фигурама и римама, албум је непретенциозан, али удобан. Ту су и клавирске деонице (као у чувеној "Eobane", најбољој песми бенда), ту су и нове љубавне лирике и јади, али и целокупна зрелост бенда и спремност да се изрази без много двозначности. Рифови су јасни, "октавни" и "квинташки", без много дисахрмонија и какофоније (што бенд изузетно воли, послушати "Drama Queen"), сасвим солидно рок искуство на почетку лета 2012!
4LYN је дефинитивно квалитетан бенд који има проблем са сопственим идентитетом. Ништа необично у ситуацији када Немачки бенд треба да постане "интернационалан". Rammstein је написао "Америку" и свој аутохотни став само нагласио, што се људима допало.. Али не могу сви "истим путем".
Тако су ови момци из Хамбурга од почетка певали на енглеском, уз снажан, "амерички" звук, али мимика, имитација, наравно, не може бити 100%, што је између осталог и "саградило" бенд. У својеврсном глазираном ну-метал/ВИВА звуку из дискотеке, Немци су кренули у освајање планете..
..што им иде прилично сезонски, од албума до албума. Након ових шест, три су изузетно досадна, док са овим, имају и три добра. Заиста, готово невероватно, "немачки прецизно", као да је бенд "два у једном".
"Quasar" је логични наследник "Неона" и "Комплимента" - ритмови за плес, уз велике гитаре, слаткасто, "бој-бенд" певање, са повременим лепим стилским фигурама и римама, албум је непретенциозан, али удобан. Ту су и клавирске деонице (као у чувеној "Eobane", најбољој песми бенда), ту су и нове љубавне лирике и јади, али и целокупна зрелост бенда и спремност да се изрази без много двозначности. Рифови су јасни, "октавни" и "квинташки", без много дисахрмонија и какофоније (што бенд изузетно воли, послушати "Drama Queen"), сасвим солидно рок искуство на почетку лета 2012!
