"Having crush on celebrity" је готово дијагностификован поремећај психо-емотивне равнотеже и фали му још двадесет година да стигне до уџбеника. HCC како ће га назвати амерички "шринкови" може да постане озбиљан проблем јер значајно криви већ искривљену криву реалности која зависи од начина перцепције перцепцента. То ће можда бити добро за бизнис и за role-playing али не и за онај мали трачак самоспознаје који се у суштини потискује моментално и рано изјутра.
Твитер је ништа друго него то - дигитална верзија комбија и бомбона која вас киднапује у свет од 160 карактера и равноправности са равноправнима, иако су неки помало "равноправнији" до осталих. Готово свако иоле познат одавно пише потпуне глупости, или чак упошљава неког ПР-а да куцка "скеџул" што се пропрати "ритвитовима" и вероватно се тиме мери неки укупни резултат.. На први поглед, делује нелогично, јер ко то још воли да буде обасут рекламама? Воли, воли, ако је та реклама - у правом тренутку. Теорија шест људи до свих на планети, уз дигиталну, Интернет реалност значајно мења социолошку структуру а поготово поимање исте.
Да, знам, звучим као један од оних што, за почетак пишу искључиво ћирилицом и упозорава на страховите соц-инжињеринг експерименте спроведене, наравно, од стране Америчке владе која у маниру Schutzstaffel-дивизије макро-економске мере спроводи на грбачи сопственог народа а истовремено треби Србе као мухе (дозволићете ми да парафразирам Тома Круза из Mission:Impossible 4, свог екс-омиљеног акционог серијала) јер спречава оваплот наталитета, и прља расу итд.. Well...
Ја имам тај HCC.. Поново и кад му време није. За све је крива једна Рускиња којој ни име не знам и са којом сам поделио пет секунди насугестивнијих погледа у свом животу. Полу-пијан, и са неком другом и за мој живот небитном, одшетао сам од нечег фантастичног у ноћ.. Мислио сам, имам још 15 дана, срешћемо се још једном, Судбина, Врлина итд. Ни сам не знам колико сам је тражио, зурећи у сваку кратко-косу плавушу са раздаљине од сто метара. Постоје људи које знам петнаест година и чије пуно име сам одавно заборавио. Постоје девојке које сам љубио а чији лик не умем да призовем, овако, из главе. А мистериозној Рускињи знам и број обуће, и контуре савршених ногу, у мини-сукњи и морнарској бело-жутој мајици. Само пет секунди. Но, оно што мени није јасно је зашто ме је тако погледала? Ја знам зашто сам се ја одважио на тако храбар потез као што је close-by пролазак уз захтев за пажњу у облику Бобана Рајовића, " у очи ме гледаш, опако а то ми прија, гледаш ме а не даш, то је провокација". Међутим, све моји изграђени светови су се срушили када сам схватио да и она гледа мене. Готово инстиктивно, успорио сам, почео са ротацијом ка левој страни када ме је небитна женска рука одвела даље..
Ово је она најкласичнија клише прича о судбинским сусретима који се нису догодили или остварили и из које се извлачи поука да не треба околисати већ се у такој ситуацији треба понети као мушкарац, зграбити је обема рукама и одвести, тамо где мушкарац ако је иоле способан и са одслуженом војском, води жене. Тако је, лешинари, одузмите и поделите остатке нечег посебног и незаборавног и упакујте га полупаног у калуп за mainstream љубавнике..
Но, та омања траума са летовања ме је заскочила тек код куће, крај рачунара, Фејсбука (sic!), и класичне августовске усамљености, па сам почео да се бавим математиком. 2+2+2+2.. Па мајмуне! Па она је иста Мена Сувари! У појединим рекапиталуистичким моментима а и искрено, мислим да је и лепша јер се плот ове љубавне приче крије у узвраћеном погледу нечег од чега су ми се буквално пуцала колена.. Но, Јулија, Наташа, Катарина или ко год била сада је далеко, а Мена је, некако, ту.. Истина, одувек се она мени свиђала и била у топ-листи, али волео сам само Нели Фуртадо, онако узвишено, чисто, невино и савршено, без иједног разочарња, чак сам нашао и стварну девојку пре Loose-a из 2006, најгорег албума свих времена, због промене какву представља, из дневника хаотичне тинејџерке у пластичног, урбаног, зализаног ретарда са Бијонс-like глазбом..
Но, где је овде Твитер? Па овде је. Али, видите, твитови Мене (знам како се правилно изговара, али одбијам!) Сувари су знатно другачији. Прво, убеђен сам да их она сама куца, али и смишља. Мена, која се својих последњих пар филмова сигурно стиди и даље изгледа као да има 25, је у тишини сопственог рачунара/таблета/Motorola RAZR-a је крајем Октобра почела да пише... чудне твитове. Заиста чудне. Гледао сам ја раније како то иде - почне кукање, консталације (на жалост многих, не оне стеларне) и осврт на питања :"Где смо? Ко смо? Куда идемо?" да би онда детонирало и прешло и један ехо... Но, Мена је све то довела на један виши ниво.
Антиципација предстојећег догађаја девојке коју сам одабрао је свеједно деловала нестварно, али и помало трагично, што ме је изузетно изненадило. До сада сам навијао, међутим брод је стварно почео да тоне.. Ја, и пар десетина фанова присуствовали смо изузетном Твитер догађају - разводу Мене Сувари! Како је избацила Симонеа из куће, како је поднела папире, како се смеје а плакала би, како тражи самопоуздање јер је као и њена најпознатија улога, Анђела Хејс, страховито несигурна у себе и сопствене квалитете, све то преко "жице".. Но, када је моја прва рођеданска прочитана вест била да се "глумица Мена Сувари" разводи, све праћено њеним твитом који разбија камен;
" I'm so grateful for everything in my imperfect life. †♥☺ "
Заправо, тај мој рођедански је био само мистично " If I..." да би неколко сати касније имплодирао у хајлајт живота Мене Сувари који није испао онакав какав би ја рекао да жена таквих естетских квалитета и уметничких вештина заслужује. Тако је вишемесечни анонимни и интимни флерт добио епилог.. или пролог? Еуфорија је пробудила остатке "разума".. Или је то страх од могућности да се, не знам ни ја како и шта, сви путеви очисте од снега (тренутно актуелно), популарно названих "тачкица" на слици коју хвата катодни телевизор ваздушном антеном и ветар који ми је први пут показао Анђелу Хејс, давне, давне 2000/1/2..
Твитер. Тамо где су снови стварни.
Твитер је ништа друго него то - дигитална верзија комбија и бомбона која вас киднапује у свет од 160 карактера и равноправности са равноправнима, иако су неки помало "равноправнији" до осталих. Готово свако иоле познат одавно пише потпуне глупости, или чак упошљава неког ПР-а да куцка "скеџул" што се пропрати "ритвитовима" и вероватно се тиме мери неки укупни резултат.. На први поглед, делује нелогично, јер ко то још воли да буде обасут рекламама? Воли, воли, ако је та реклама - у правом тренутку. Теорија шест људи до свих на планети, уз дигиталну, Интернет реалност значајно мења социолошку структуру а поготово поимање исте.
Да, знам, звучим као један од оних што, за почетак пишу искључиво ћирилицом и упозорава на страховите соц-инжињеринг експерименте спроведене, наравно, од стране Америчке владе која у маниру Schutzstaffel-дивизије макро-економске мере спроводи на грбачи сопственог народа а истовремено треби Србе као мухе (дозволићете ми да парафразирам Тома Круза из Mission:Impossible 4, свог екс-омиљеног акционог серијала) јер спречава оваплот наталитета, и прља расу итд.. Well...
Ја имам тај HCC.. Поново и кад му време није. За све је крива једна Рускиња којој ни име не знам и са којом сам поделио пет секунди насугестивнијих погледа у свом животу. Полу-пијан, и са неком другом и за мој живот небитном, одшетао сам од нечег фантастичног у ноћ.. Мислио сам, имам још 15 дана, срешћемо се још једном, Судбина, Врлина итд. Ни сам не знам колико сам је тражио, зурећи у сваку кратко-косу плавушу са раздаљине од сто метара. Постоје људи које знам петнаест година и чије пуно име сам одавно заборавио. Постоје девојке које сам љубио а чији лик не умем да призовем, овако, из главе. А мистериозној Рускињи знам и број обуће, и контуре савршених ногу, у мини-сукњи и морнарској бело-жутој мајици. Само пет секунди. Но, оно што мени није јасно је зашто ме је тако погледала? Ја знам зашто сам се ја одважио на тако храбар потез као што је close-by пролазак уз захтев за пажњу у облику Бобана Рајовића, " у очи ме гледаш, опако а то ми прија, гледаш ме а не даш, то је провокација". Међутим, све моји изграђени светови су се срушили када сам схватио да и она гледа мене. Готово инстиктивно, успорио сам, почео са ротацијом ка левој страни када ме је небитна женска рука одвела даље..
Ово је она најкласичнија клише прича о судбинским сусретима који се нису догодили или остварили и из које се извлачи поука да не треба околисати већ се у такој ситуацији треба понети као мушкарац, зграбити је обема рукама и одвести, тамо где мушкарац ако је иоле способан и са одслуженом војском, води жене. Тако је, лешинари, одузмите и поделите остатке нечег посебног и незаборавног и упакујте га полупаног у калуп за mainstream љубавнике..
Но, та омања траума са летовања ме је заскочила тек код куће, крај рачунара, Фејсбука (sic!), и класичне августовске усамљености, па сам почео да се бавим математиком. 2+2+2+2.. Па мајмуне! Па она је иста Мена Сувари! У појединим рекапиталуистичким моментима а и искрено, мислим да је и лепша јер се плот ове љубавне приче крије у узвраћеном погледу нечег од чега су ми се буквално пуцала колена.. Но, Јулија, Наташа, Катарина или ко год била сада је далеко, а Мена је, некако, ту.. Истина, одувек се она мени свиђала и била у топ-листи, али волео сам само Нели Фуртадо, онако узвишено, чисто, невино и савршено, без иједног разочарња, чак сам нашао и стварну девојку пре Loose-a из 2006, најгорег албума свих времена, због промене какву представља, из дневника хаотичне тинејџерке у пластичног, урбаног, зализаног ретарда са Бијонс-like глазбом..
Но, где је овде Твитер? Па овде је. Али, видите, твитови Мене (знам како се правилно изговара, али одбијам!) Сувари су знатно другачији. Прво, убеђен сам да их она сама куца, али и смишља. Мена, која се својих последњих пар филмова сигурно стиди и даље изгледа као да има 25, је у тишини сопственог рачунара/таблета/Motorola RAZR-a је крајем Октобра почела да пише... чудне твитове. Заиста чудне. Гледао сам ја раније како то иде - почне кукање, консталације (на жалост многих, не оне стеларне) и осврт на питања :"Где смо? Ко смо? Куда идемо?" да би онда детонирало и прешло и један ехо... Но, Мена је све то довела на један виши ниво.
Антиципација предстојећег догађаја девојке коју сам одабрао је свеједно деловала нестварно, али и помало трагично, што ме је изузетно изненадило. До сада сам навијао, међутим брод је стварно почео да тоне.. Ја, и пар десетина фанова присуствовали смо изузетном Твитер догађају - разводу Мене Сувари! Како је избацила Симонеа из куће, како је поднела папире, како се смеје а плакала би, како тражи самопоуздање јер је као и њена најпознатија улога, Анђела Хејс, страховито несигурна у себе и сопствене квалитете, све то преко "жице".. Но, када је моја прва рођеданска прочитана вест била да се "глумица Мена Сувари" разводи, све праћено њеним твитом који разбија камен;
" I'm so grateful for everything in my imperfect life. †♥☺ "
Заправо, тај мој рођедански је био само мистично " If I..." да би неколко сати касније имплодирао у хајлајт живота Мене Сувари који није испао онакав какав би ја рекао да жена таквих естетских квалитета и уметничких вештина заслужује. Тако је вишемесечни анонимни и интимни флерт добио епилог.. или пролог? Еуфорија је пробудила остатке "разума".. Или је то страх од могућности да се, не знам ни ја како и шта, сви путеви очисте од снега (тренутно актуелно), популарно названих "тачкица" на слици коју хвата катодни телевизор ваздушном антеном и ветар који ми је први пут показао Анђелу Хејс, давне, давне 2000/1/2..
Твитер. Тамо где су снови стварни.
0 comments:
Post a Comment