American Reunion/2012/MENA SUVARI

Када сам био сасвим млађан ловац ја, дупло млађи него што сам данас, тих касних `90-их и раних `00-их, барем једном месечно ишао сам у биоскоп. Утисак о томе како сала са 450+ места може да просто прогута једног обичног 12-годишњака ("обичног" у смислу, нисам имао два метра. Додуше, немам их ни сада) је једна друга прича, прича о Биоскопу, која ми се искрено, никако не пише док сам још млад. Тако да ћу ипак отићи док сам млад, и док имам времена, за море промена.

Па ипака, јако је тешко не осврнути се на разне згоде и незгоде од пре 12-13 година, а једна од њих је свакако доживљај првог дела овог култног филма "генерација `90-их", нас који смо те касне `90-те испратили уз "прашење" бендова као што су Blink182, Good Charlotte (добро, тада су били знатно бољи:) и остали "поп-панкери" из Walmart-a, али wth, не могу ни да замислим бољу музику када имаш 15 година и волиш цео свет.

И ма колико све то изгледало смешно, а изгледа још смешније када упознате своје вршњаке Американце након десет година и схватите да је та "дуологија" њима била као нама хардкор порњава са псима и коњима (једна девојка ми је признала да је шакама прекривала очи када дође до "ватања" али гајим здраве сумње да ћете ми тек тако поверовати у то, па нећу даље елаборисати, али тек да знате), када смо касније и ми "добили", филм је следећи пут био још смешнији. Мена Сувари је, нпр, имала још неколико филмова где покушава да изгуби невиност, а шта тек рећи за Џејсона Бигза који је то радио и са Меном и Евом Лонгоријом. Све у свему, ликови су нешто налик  "сексуалним инструкторима за глупе" милионима.

Грозоморне "наставке" не бих коментарисао, а ту спада и трећи део који је, укратко, катастрофалан и без Мене Сувари. Али, и он је део генезе, јер се најновији део наставља директно на брачне авантуре....

...које наравно нису уопште "бајковите".  Џим и Мишел, новопечени родитељи живе двоструки живот родитеља и супружника, љигави Кевин (најиритантнији лик у серијалу) је "папуча", Озстрајхер је спортски новинар уместо спортисте, а успут је покупио и Катрину Бовден, која је права "парти-манијанкиња", док Финч живи авантуристички живот. Стифлер, са друге стране, покушава да одрасте. И све њих ће у мали, сањиви градић "из филма" поново довести годишњица матуре, свако са својом агендом и поновним сусретом са самим собом, али са оним што су могли и желели да буду за десет година, а нису.

Филм је, укратко, сјајан. Сјајан на начин који не захтева секташку ревност обреда прегледавања старих прича - филм је довољно аутономан и актуелан да буде занимљив и онима који се не сећају, нпр, Мене Сувари :)

Хумор је у појединим тренуцима фантастичан, референце на данашњу јадност "тинејџерства" просто засипају гледаоца, и терају га на хистеричан смех (у аветињски празном биоскопу, али то пред крај, нажалост) али сценарио има довољно "ђуса" и за "ситуације-ради-ситуација". Укратко, овде све ваља, прилично висока оцена за овакав филм (7.4) на сајту где људи долазе да "хејтују" заслужује поштовање. С обзиром на дисконитуитет од десет и кусур празних година у данашњем "брзом" времену, изгледа да је филм апсолутно успео и сваком носталгику пријаће поновни загрљај тих дивних година (дозволите себи да заборавите да сте у најбољим годинама трунули у Југославији и били "Милосрдно помазани" од стране, практично, читавог света) и осећаја када седите у сопственом дому и у офспрингу емотивне спирале једноставно имате десет година мање. Барем.

Нажалост, није све тако било идеално вечерас. Као што знате (или не знате: http://nevistarrrr.blogspot.com/2012/02/short-story-of-twitter.html) ја и Мена Сувари идемо доста "назад" и имамо своју причу, свој простор, своје време. Како је барем десет година нисам гледао у биоскопу, једва сам чекао тај тренутак, када је видим на огромном платну (један од разлога што сам уопште отишао у биоскоп, платио две карте, кокице, кока-колу, превоз, дакле 1000+ динара). У сали је било, брат-брату, 10 људи, а од тих десет, један је био конобар који ради при целом комплексу, и довео је своју дебелу девојку (коју је просто гурнуо у седиште). Разуме се, није платио карте, нити је мене брига што таквих повластица сигурно нема по Закону у Државним биоскопима. Наравно да практично има, и да се то ради ("крадуцка се" што би рекао Велимир-магистар-Илић) и мене заиста није брига. И знам да умем да будем гласан на моменте, шта да радим, ја сам гласан човек, имам здрав смех који пристојно траје. И када сам коначно дочекао тренутак да Мена Сувари (је л` бројите?) прошета у свом својем сјају, спонтао сам почео да аплаудирам. У сали од 450+ места, са великим размацима. Е онда се ту појави и тај тип. Мали је град, познајемо се, његов полу-брат ми је добар пријатељ, а он старији од мене 12-13 година. Маторац, укратко, члан "Отпора" и једне популарне странке која запошљава свој кадар без конкурса, а он није успео ништа боље да ућари у тих 12 година добијања батина, плаката, скупљања потписа, идења од врата до врата, кувања кафи итд. него да буде конобар у Центру за Културу. Једноставно, тип не баш сјајне биографије. Плус, дебела девојка. И где је ту проблем? Проблем је, наравно, моја арогантност и "Вујаклијалност" при било каквом интелектуалном дискурсу, често баш у том локалу где "вечити младић" ради. Сигурно ме је чуо неколико пута како "дробим" успаван публикум Залима Глобализације и "ем-ти-висања" Твајлајтом, Гагачом и Бајбером. Сигурно. Како девојка која је дошла самном није ни дебела ни ружна, уз пословичну надменост при којој, једноставно, не примећујем никога, а поготово не њега (још је и мрак, мислим, ватафак?) изгледа да сам га силно изнервирао ионако фрутрираног абортираног омладинца странке, те се он као последњи сероња (са подигнутим ногама на седишту суседног реда!) обратио другом мужијаку са женом поред себе повишеног тона, у фазону, "из ког си ти села?!". Да ли овде треба да причам да прави шмекери никада не прозивају "сметало" док су са девојком/женом и да се кавга започиње када жене оду? Наравно, нисам му остао дужан, али потпуно ми је пореметио хемију јер нагли прилив адреналина једноставно деконцентрише, и остатак филма нисам могао да пропратим са прописаним уживањем, нити сам могао да уживам у Мени Сувари од пет метара како доликује. Правио сам хиљаду верзија, међутим у свакој губим то што сам хтео - Мену Сувари. Искрено, сасвим сигурно ћу се следећи пут потући. Је л` сам му ја крив што је Тадић изгубио изборе? Што је његова усрана странка забележила дебакл, па се и њему посао "љуља".. За разлику од њега, ја нисам члан ниједне партије, и плаћам биоскоп и све остало.. Зар мали аплауз (који је нашао на одобравње млађих и срећнијих људи) толико смета?

Друга ствар, филм је "исечен", прекидају сцене где лик каже пола реченице, титлови су катастрофа (није да ми требају, а када је у кадру Мена Сувари и не могу да их гледам :), али посебно боли када видите уличарски превод "да, БРЕ!". БРЕ?! Јасна је мени функционалност, али ово је биоскоп, хоћу озбиљан превод, не зајебавање са титловима које раде људи на Интернету. БРЕ?! FFS.

Све у свему, филм је био добар, али све остало почиње превише да ми смета. Биоскоп је мртав, људи су нервозни и гадни, прошли су избори, и то скандалозно, ово зубато пролеће је одвратно, мини-торнадо на НБГ-у, а све у к....

Yasmine Bleeth

Жена коју нисмо видели десет година, жена која је данас само урбана легенда, мит. Још десет и постаће Религија. Међутим, прича о Јасмини је једна од оних бизарних које само нереални егзистент Холивудских ентитета може да режира.

Yasmine је доказ живи доказ неколико битних ствари, међутим најважнија је свакако разликовање стварног, истинитог од лажног, нереалног.

Како је постала познатаи славна? Тако што је без проблема стала на црту великој звезди `90-их, Памели Андерсон, и то са својим рогобатним именом, за разлику од знатно једноставнијег, можда и лепшег.

Наравно, далеко од тога да је Памела лепотица или не, међутим највећи успех поред тада сензационалних Памелиних груди је 100% природна Јасмина, очигледно  несавршена, међутим са невероватним appealom и утицајем на сваког мушкарца. И поред такве конкуренције, свет је полудео за младом глумицом која је у периоду од `96 до 2001 редовно улазила на све могуће Топ листе свих мушких магазина, што је већ успех сам по себи. Понављам, без иједне естетске интервенције.

Нажалост, као и свака глумица из ТВ серија, не добија претерано добре филмске улоге, иако успева да буде lead у пар симпатичних "Б" бућкуриша. Након четири (напорне) године купаћи костим мења за строги канцеларијски аутфит и тиме се решава свог највећег проблема - њене природне заобљености. Муке којима се подвргавала да неутралише сопствену природу вероватно не можемо ни да замислимо, али успела је четири године да држи беспрекорну линију и за то јој свака част.

Тада добија улогу у до тада лошој серији Дона Џонсона, "Неш Бриџис" инспекторике Кејтлин Крос, и по многима, спашава серију од сигурне неуспешне и несрећне смрти. Џонсон и Блит имају готово невероватну хемију, јер је очигледно да глумац није остао нимало професионалан на адуте своје колегинице, која је попут предатора експлоатисала ту слабост. То се допало и сценаристима, па је читава сезона, 24 епизоде само пут Кејтлин Крос из канцеларије до кревета. Коначно се и Јасмина "распојасала", угојила барем пет килограма, међутим у њена права лепота је постала још уочљивија.

У сукњи која пада тик испод колена, са штиклама и сакоима, уз стварну (и право да вам кажем, готово па невероватно квалитетну) глуму, 4. сезона Неша Бриџиса је коначно постала хит. Али, иза кулисаа све је почело да се распада.

За разлику од својих колегиница, она је свој адут добила рођењем, и зато је прве поразе претворила и у коначне. Емотивни, па и професионални проблеми, по сопственим речима толико су је престравили да је пут до дроге био изузетно лак.. Уосталом, није прва којој живот у Лос Анђелесу није пријао, а пут у Сан Франциско се догодио прекасно.

Пета сезона НБ је, укратко, прича о њој, иако се све то догађа њеном колеги Гомезу, тј. детективу Евану Кортезу. Дрога, алкохол, покушаји самоубиства.. Толико је претеривала са кокаином, да јој је унутрашњост ноздрве потпуно, укратко, трунула, па је цела серија стала на готово три месеца, а све то је пратило невероватан under-performance, и сезону су извукли тек када су потпуно неутралисали њен лик. Нажалост, њен одлазак у последњој епизоди је једна од најтрауматичнијих ствари које се уопште могу видети. На кратко су се поново упалиле старе ватре између Џонсона и ње, и ти последњи ватрени пољупци су очигледно потпуно искрена ствар. Серија тада доживљава само још једну лошу сезону, а за Јасмину не остаје баш ништа, осим трагедија до трагедије. Неколико пута слупаће свој аутомобил, потпуно дрогирана, пијана, све до неславног бежања са лечења, па поновног хапшења уз скандалозну фотографију која делује попут кошмара.

Након свих мука, по завршетку прве фазе лечења касне 2003, удаје се за свог партнера са рехабилитиције, и одлази у потпуну анонимност уз пар искрених интервјуа и оставља горак укус у устима, јер свој повратак на екран не држи ни у даљим плановима. Појављује се тек скоро у некој глупој реклами за млеко, и показује да поново има итекако шта да покаже:

Данас живи мирним породичним животом, и сваког дана највећа борба јој је борба против своје кокаинске овисности, која је код ње била духовног, религионзног типа. Надамо се да ће и победити.

Велика звезда `90-их која је у потпуности доказала да је лепота Ђавољи дар. Но, ми мушкарци ћемо је памтити само као неки Анђеоски ентитет уз небеско плаве очи које обећавају спас :)