Колико пута је Сепултура умирала? Да ли је то било када је Макс отишао? Или када је било јасно да Дерик " Предатор " Грин није Макс? Или је то сада, када снимају албуме, не знају ни зашто, ни како.
Заиста, бенд који је напуштен од свих својих пријатеља и непријатеља, и остављен у офспрингу некадашње величине и славе, тамо у прошлости, тако, технички гледано, више не постоји него што постоји. Наиме, бенд постоји дуже без Макса него што је трајао са њим! Даље, то значи да више од половине своје егзистенције траје поновно доказивање и упорно чекање на " то ". У години 2011. сасвим је извесно да тај велики " повратак " бенд неће доживети.
С обзиром да је и Игор Кавалера отишао, и да је ово већ други албум без њега, поставља се питање идентитета. Наиме, у металу је " позерство " нешто најнормалније, и ако ништа друго, Сепултура је савршен доказ тога, група која никако није заслужила тако грубу судбину. Са Игором у бенду макар су имали углед ( металска крв није вода! ) а са његовим одласком, у бенду остаје... Остаје само Андреас Кисер.. Величанствени Андреас.
" Kairos " је тако само албум из Бразила, осуђен на чисто критичарско мастурбирање и прерверзно само-обљубљвање, јер тешко да ће икога заинтригирати нешто тако passe. Али за све оне који праве овај бенд несмањеном жестином и тада и сада, ово је сасвим логичан " следећи корак " у њиховој дискографији; Без иједне капи Кавалере, и Паулом, који никада није био закерало, Андреас је коначно могао да сними своју верзију Сепултуре. Отишао је и даље, рекавши да је ово албум " о прошлости " на начин на који они данас јесу. И не, не мисли на " Макса ".
Као што знате, Андреас је потписани " артиста " Фендер корпорације, постоји само његов модел " Стратокастер " гитаре која се непрестано модификује и чини се, на сваком новом албуму, постоји барем једна секвенца за који можете да се закунете да је чиста демонстрација силе. Овде је то отишло толико далеко, да се речима не може описати звук. Андреас је мајстор заната, али осим рифова, овде има много више солирања, чак, највише што је икада то радио а не можете, а да се не дивите његовом умећу. Једном речју - виртуоз.
Песме су одличне, једнини проблем, има их много, уз потпуно непотребну обраду Firestarter групе The Prodigy. Песме одликује вишеслојност, хардкор ритмови, тек понекад мало " трибалних " зачина, чисто због традиције коју је бенд испоштовао као и увек. Крајње некомерцијална, неконвенционална " плоча " која у ово доба " осеке " класичног метала изузетно прија. Сјајан потез Сепултуре, дефинитивно корак напред, међутим..
