Када сам био сасвим млађан ловац ја, дупло млађи него што сам данас, тих касних `90-их и раних `00-их, барем једном месечно ишао сам у биоскоп. Утисак о томе како сала са 450+ места може да просто прогута једног обичног 12-годишњака ("обичног" у смислу, нисам имао два метра. Додуше, немам их ни сада) је једна друга прича, прича о Биоскопу, која ми се искрено, никако не пише док сам још млад. Тако да ћу ипак отићи док сам млад, и док имам времена, за море промена.
Па ипака, јако је тешко не осврнути се на разне згоде и незгоде од пре 12-13 година, а једна од њих је свакако доживљај првог дела овог култног филма "генерација `90-их", нас који смо те касне `90-те испратили уз "прашење" бендова као што су Blink182, Good Charlotte (добро, тада су били знатно бољи:) и остали "поп-панкери" из Walmart-a, али wth, не могу ни да замислим бољу музику када имаш 15 година и волиш цео свет.
И ма колико све то изгледало смешно, а изгледа још смешније када упознате своје вршњаке Американце након десет година и схватите да је та "дуологија" њима била као нама хардкор порњава са псима и коњима (једна девојка ми је признала да је шакама прекривала очи када дође до "ватања" али гајим здраве сумње да ћете ми тек тако поверовати у то, па нећу даље елаборисати, али тек да знате), када смо касније и ми "добили", филм је следећи пут био још смешнији. Мена Сувари је, нпр, имала још неколико филмова где покушава да изгуби невиност, а шта тек рећи за Џејсона Бигза који је то радио и са Меном и Евом Лонгоријом. Све у свему, ликови су нешто налик "сексуалним инструкторима за глупе" милионима.
Грозоморне "наставке" не бих коментарисао, а ту спада и трећи део који је, укратко, катастрофалан и без Мене Сувари. Али, и он је део генезе, јер се најновији део наставља директно на брачне авантуре....
...које наравно нису уопште "бајковите". Џим и Мишел, новопечени родитељи живе двоструки живот родитеља и супружника, љигави Кевин (најиритантнији лик у серијалу) је "папуча", Озстрајхер је спортски новинар уместо спортисте, а успут је покупио и Катрину Бовден, која је права "парти-манијанкиња", док Финч живи авантуристички живот. Стифлер, са друге стране, покушава да одрасте. И све њих ће у мали, сањиви градић "из филма" поново довести годишњица матуре, свако са својом агендом и поновним сусретом са самим собом, али са оним што су могли и желели да буду за десет година, а нису.
Филм је, укратко, сјајан. Сјајан на начин који не захтева секташку ревност обреда прегледавања старих прича - филм је довољно аутономан и актуелан да буде занимљив и онима који се не сећају, нпр, Мене Сувари :)
Хумор је у појединим тренуцима фантастичан, референце на данашњу јадност "тинејџерства" просто засипају гледаоца, и терају га на хистеричан смех (у аветињски празном биоскопу, али то пред крај, нажалост) али сценарио има довољно "ђуса" и за "ситуације-ради-ситуација". Укратко, овде све ваља, прилично висока оцена за овакав филм (7.4) на сајту где људи долазе да "хејтују" заслужује поштовање. С обзиром на дисконитуитет од десет и кусур празних година у данашњем "брзом" времену, изгледа да је филм апсолутно успео и сваком носталгику пријаће поновни загрљај тих дивних година (дозволите себи да заборавите да сте у најбољим годинама трунули у Југославији и били "Милосрдно помазани" од стране, практично, читавог света) и осећаја када седите у сопственом дому и у офспрингу емотивне спирале једноставно имате десет година мање. Барем.
Нажалост, није све тако било идеално вечерас. Као што знате (или не знате: http://nevistarrrr.blogspot.com/2012/02/short-story-of-twitter.html) ја и Мена Сувари идемо доста "назад" и имамо своју причу, свој простор, своје време. Како је барем десет година нисам гледао у биоскопу, једва сам чекао тај тренутак, када је видим на огромном платну (један од разлога што сам уопште отишао у биоскоп, платио две карте, кокице, кока-колу, превоз, дакле 1000+ динара). У сали је било, брат-брату, 10 људи, а од тих десет, један је био конобар који ради при целом комплексу, и довео је своју дебелу девојку (коју је просто гурнуо у седиште). Разуме се, није платио карте, нити је мене брига што таквих повластица сигурно нема по Закону у Државним биоскопима. Наравно да практично има, и да се то ради ("крадуцка се" што би рекао Велимир-магистар-Илић) и мене заиста није брига. И знам да умем да будем гласан на моменте, шта да радим, ја сам гласан човек, имам здрав смех који пристојно траје. И када сам коначно дочекао тренутак да Мена Сувари (је л` бројите?) прошета у свом својем сјају, спонтао сам почео да аплаудирам. У сали од 450+ места, са великим размацима. Е онда се ту појави и тај тип. Мали је град, познајемо се, његов полу-брат ми је добар пријатељ, а он старији од мене 12-13 година. Маторац, укратко, члан "Отпора" и једне популарне странке која запошљава свој кадар без конкурса, а он није успео ништа боље да ућари у тих 12 година добијања батина, плаката, скупљања потписа, идења од врата до врата, кувања кафи итд. него да буде конобар у Центру за Културу. Једноставно, тип не баш сјајне биографије. Плус, дебела девојка. И где је ту проблем? Проблем је, наравно, моја арогантност и "Вујаклијалност" при било каквом интелектуалном дискурсу, често баш у том локалу где "вечити младић" ради. Сигурно ме је чуо неколико пута како "дробим" успаван публикум Залима Глобализације и "ем-ти-висања" Твајлајтом, Гагачом и Бајбером. Сигурно. Како девојка која је дошла самном није ни дебела ни ружна, уз пословичну надменост при којој, једноставно, не примећујем никога, а поготово не њега (још је и мрак, мислим, ватафак?) изгледа да сам га силно изнервирао ионако фрутрираног абортираног омладинца странке, те се он као последњи сероња (са подигнутим ногама на седишту суседног реда!) обратио другом мужијаку са женом поред себе повишеног тона, у фазону, "из ког си ти села?!". Да ли овде треба да причам да прави шмекери никада не прозивају "сметало" док су са девојком/женом и да се кавга започиње када жене оду? Наравно, нисам му остао дужан, али потпуно ми је пореметио хемију јер нагли прилив адреналина једноставно деконцентрише, и остатак филма нисам могао да пропратим са прописаним уживањем, нити сам могао да уживам у Мени Сувари од пет метара како доликује. Правио сам хиљаду верзија, међутим у свакој губим то што сам хтео - Мену Сувари. Искрено, сасвим сигурно ћу се следећи пут потући. Је л` сам му ја крив што је Тадић изгубио изборе? Што је његова усрана странка забележила дебакл, па се и њему посао "љуља".. За разлику од њега, ја нисам члан ниједне партије, и плаћам биоскоп и све остало.. Зар мали аплауз (који је нашао на одобравње млађих и срећнијих људи) толико смета?
Друга ствар, филм је "исечен", прекидају сцене где лик каже пола реченице, титлови су катастрофа (није да ми требају, а када је у кадру Мена Сувари и не могу да их гледам :), али посебно боли када видите уличарски превод "да, БРЕ!". БРЕ?! Јасна је мени функционалност, али ово је биоскоп, хоћу озбиљан превод, не зајебавање са титловима које раде људи на Интернету. БРЕ?! FFS.
Све у свему, филм је био добар, али све остало почиње превише да ми смета. Биоскоп је мртав, људи су нервозни и гадни, прошли су избори, и то скандалозно, ово зубато пролеће је одвратно, мини-торнадо на НБГ-у, а све у к....
Па ипака, јако је тешко не осврнути се на разне згоде и незгоде од пре 12-13 година, а једна од њих је свакако доживљај првог дела овог култног филма "генерација `90-их", нас који смо те касне `90-те испратили уз "прашење" бендова као што су Blink182, Good Charlotte (добро, тада су били знатно бољи:) и остали "поп-панкери" из Walmart-a, али wth, не могу ни да замислим бољу музику када имаш 15 година и волиш цео свет.
И ма колико све то изгледало смешно, а изгледа још смешније када упознате своје вршњаке Американце након десет година и схватите да је та "дуологија" њима била као нама хардкор порњава са псима и коњима (једна девојка ми је признала да је шакама прекривала очи када дође до "ватања" али гајим здраве сумње да ћете ми тек тако поверовати у то, па нећу даље елаборисати, али тек да знате), када смо касније и ми "добили", филм је следећи пут био још смешнији. Мена Сувари је, нпр, имала још неколико филмова где покушава да изгуби невиност, а шта тек рећи за Џејсона Бигза који је то радио и са Меном и Евом Лонгоријом. Све у свему, ликови су нешто налик "сексуалним инструкторима за глупе" милионима.
Грозоморне "наставке" не бих коментарисао, а ту спада и трећи део који је, укратко, катастрофалан и без Мене Сувари. Али, и он је део генезе, јер се најновији део наставља директно на брачне авантуре....
...које наравно нису уопште "бајковите". Џим и Мишел, новопечени родитељи живе двоструки живот родитеља и супружника, љигави Кевин (најиритантнији лик у серијалу) је "папуча", Озстрајхер је спортски новинар уместо спортисте, а успут је покупио и Катрину Бовден, која је права "парти-манијанкиња", док Финч живи авантуристички живот. Стифлер, са друге стране, покушава да одрасте. И све њих ће у мали, сањиви градић "из филма" поново довести годишњица матуре, свако са својом агендом и поновним сусретом са самим собом, али са оним што су могли и желели да буду за десет година, а нису.
Филм је, укратко, сјајан. Сјајан на начин који не захтева секташку ревност обреда прегледавања старих прича - филм је довољно аутономан и актуелан да буде занимљив и онима који се не сећају, нпр, Мене Сувари :)
Хумор је у појединим тренуцима фантастичан, референце на данашњу јадност "тинејџерства" просто засипају гледаоца, и терају га на хистеричан смех (у аветињски празном биоскопу, али то пред крај, нажалост) али сценарио има довољно "ђуса" и за "ситуације-ради-ситуација". Укратко, овде све ваља, прилично висока оцена за овакав филм (7.4) на сајту где људи долазе да "хејтују" заслужује поштовање. С обзиром на дисконитуитет од десет и кусур празних година у данашњем "брзом" времену, изгледа да је филм апсолутно успео и сваком носталгику пријаће поновни загрљај тих дивних година (дозволите себи да заборавите да сте у најбољим годинама трунули у Југославији и били "Милосрдно помазани" од стране, практично, читавог света) и осећаја када седите у сопственом дому и у офспрингу емотивне спирале једноставно имате десет година мање. Барем.
Нажалост, није све тако било идеално вечерас. Као што знате (или не знате: http://nevistarrrr.blogspot.com/2012/02/short-story-of-twitter.html) ја и Мена Сувари идемо доста "назад" и имамо своју причу, свој простор, своје време. Како је барем десет година нисам гледао у биоскопу, једва сам чекао тај тренутак, када је видим на огромном платну (један од разлога што сам уопште отишао у биоскоп, платио две карте, кокице, кока-колу, превоз, дакле 1000+ динара). У сали је било, брат-брату, 10 људи, а од тих десет, један је био конобар који ради при целом комплексу, и довео је своју дебелу девојку (коју је просто гурнуо у седиште). Разуме се, није платио карте, нити је мене брига што таквих повластица сигурно нема по Закону у Државним биоскопима. Наравно да практично има, и да се то ради ("крадуцка се" што би рекао Велимир-магистар-Илић) и мене заиста није брига. И знам да умем да будем гласан на моменте, шта да радим, ја сам гласан човек, имам здрав смех који пристојно траје. И када сам коначно дочекао тренутак да Мена Сувари (је л` бројите?) прошета у свом својем сјају, спонтао сам почео да аплаудирам. У сали од 450+ места, са великим размацима. Е онда се ту појави и тај тип. Мали је град, познајемо се, његов полу-брат ми је добар пријатељ, а он старији од мене 12-13 година. Маторац, укратко, члан "Отпора" и једне популарне странке која запошљава свој кадар без конкурса, а он није успео ништа боље да ућари у тих 12 година добијања батина, плаката, скупљања потписа, идења од врата до врата, кувања кафи итд. него да буде конобар у Центру за Културу. Једноставно, тип не баш сјајне биографије. Плус, дебела девојка. И где је ту проблем? Проблем је, наравно, моја арогантност и "Вујаклијалност" при било каквом интелектуалном дискурсу, често баш у том локалу где "вечити младић" ради. Сигурно ме је чуо неколико пута како "дробим" успаван публикум Залима Глобализације и "ем-ти-висања" Твајлајтом, Гагачом и Бајбером. Сигурно. Како девојка која је дошла самном није ни дебела ни ружна, уз пословичну надменост при којој, једноставно, не примећујем никога, а поготово не њега (још је и мрак, мислим, ватафак?) изгледа да сам га силно изнервирао ионако фрутрираног абортираног омладинца странке, те се он као последњи сероња (са подигнутим ногама на седишту суседног реда!) обратио другом мужијаку са женом поред себе повишеног тона, у фазону, "из ког си ти села?!". Да ли овде треба да причам да прави шмекери никада не прозивају "сметало" док су са девојком/женом и да се кавга започиње када жене оду? Наравно, нисам му остао дужан, али потпуно ми је пореметио хемију јер нагли прилив адреналина једноставно деконцентрише, и остатак филма нисам могао да пропратим са прописаним уживањем, нити сам могао да уживам у Мени Сувари од пет метара како доликује. Правио сам хиљаду верзија, међутим у свакој губим то што сам хтео - Мену Сувари. Искрено, сасвим сигурно ћу се следећи пут потући. Је л` сам му ја крив што је Тадић изгубио изборе? Што је његова усрана странка забележила дебакл, па се и њему посао "љуља".. За разлику од њега, ја нисам члан ниједне партије, и плаћам биоскоп и све остало.. Зар мали аплауз (који је нашао на одобравње млађих и срећнијих људи) толико смета?
Друга ствар, филм је "исечен", прекидају сцене где лик каже пола реченице, титлови су катастрофа (није да ми требају, а када је у кадру Мена Сувари и не могу да их гледам :), али посебно боли када видите уличарски превод "да, БРЕ!". БРЕ?! Јасна је мени функционалност, али ово је биоскоп, хоћу озбиљан превод, не зајебавање са титловима које раде људи на Интернету. БРЕ?! FFS.
Све у свему, филм је био добар, али све остало почиње превише да ми смета. Биоскоп је мртав, људи су нервозни и гадни, прошли су избори, и то скандалозно, ово зубато пролеће је одвратно, мини-торнадо на НБГ-у, а све у к....
1 comments:
здраво пријатељу. Била сам повређена и сломљена срца када се десио велики проблем између мене и мог мужа пре седам месеци у мом браку. толико страшно да је случај однео суду ради развода. рекао је да више никада не жели да остане са мном и да ме више не воли. Па се спаковао из куће и натерао мене и моју децу на тешке болове. Покушао сам на све могуће начине да га вратим, после много мољења, али безуспешно. а он је потврдио да је донео одлуку и да више никада не жели да ме види. Тако сам једне вечери, враћајући се с посла, срела своју стару пријатељицу која је тражила мог мужа. Па сам му све објаснила, па ми је рекао да је једини начин да вратим мужа да посетим бацача чини, јер је и он то заиста урадио. Тако да никад нисам веровао у магију, али нисам имао избора него да послушам његов савет. Затим ми је дао адресу е-поште бацача чини коју је посетио. дралаба3000@гмаил.цом. Следећег јутра сам послала е-маил на адресу коју ми је дао, а чаролија ме је уверила да ћу вратити мужа наредна два дана. Каква невероватна изјава!! Никад нисам веровао, па је разговарао са мном и рекао ми све што треба да урадим. Онда их радим без повећања, тако да ме је наредна два дана, изненађујуће, звао мој муж који ме није звао у последњих 7 месеци да ме обавести да се враћа. Тако невероватно !! Тако да се вратио истог дана, са пуно љубави и радости, и извинио се за своју грешку и бол који је нанео мени и мојој деци. Тада је од тог дана наша веза била јача него раније, уз помоћ сјајног бацача чини. Дакле, посаветоваћу вас ако имате било каквих проблема, контактирајте др алабу на мејл: дралаба3000@гмаил.цом или га контактирајте на ВхатсАпп и Вибер на овај број: +1(425) 477-2744.......
Post a Comment