Након куваног вина, и хладноће градских улица, сада, у пола четири праскозорја, пијем чај и пелинковац, и слушам само једну (прву!) строфу песме која ме дефинише и редефинише својом лепотом. Као што је Тин Ујевић говорио некада, "Noćas se moje čelo žari, noćas se moje vjeđe pote;
i moje misli san ozari, umrijet ću noćas od ljepote" у свом ремек делу, "Notturno-u". Но, није само то проблем овде; кад год сам у артистичком нагону, па покушавам да "нагнем" електробит у својој глави који се дисчарџује у милион боја (све ово се ретко дешава, наравно) искрено, од свега на свету и свих људи, тада разумем само Чина Морена. Deftones, Team Sleep, you name it! И долази ту то одређеног оваплота, материјализује се тај набој, али буде некако незграпан, као слон у продавници огледала. Заправо је стаклара, али ми то сада изгледа ужасно сељачки.
Шта рећи? Коју послугу порати? Коме? Моја апокалиптична суицидалност, филтрирана кроз приче о Адаму и Еви, Авраму и Каину, стрипљиво ће сачекати 23. Децембар следеће године. Моје супермоћи и математика вероватноће, лоцира ме на једно сигурно место, док свет тресе лудило у предновогодишњем, чаробном и дозвољеном пороку. Ха, не би ми било први пут. Али шта сам хтео рећи? Баш то. Које су то речи? Која је то чаробна формула? Шта то значи у Универзуму?
И коме? Да ли постоји тај неко ко заслужује да то чује од мене лично? Још важније, зашто нисам никада некоме рекао било умишљај, назнаку или шта је већ то, што сам осећао? Тешим се тиме да ћу можда то тек рећи, и да ће се све то догодити, као што се иначе и догађало.. А онда чујем Чина и питам се, "зашто си то открио овом глувом, слепом и немом, Чудовишно хладном свету?"
Бог зна колико је могао да буде добар "Ерос", неиздат, али написан албум Дефтонса, који чека Бога да пробуди Чија и да га врати тамо где припада. До тада, Чино се посветио најновијем пројетку и, што није изненађење, урадио га је са својим пријатељем из детињства, што додаје тону тежине на целу немилу ситуацију. Чино Морено пати за својим пријатељем. И, на нашу срећу, написао је своје најбоље песме икада. Осим невероватног назива бенда, који инсистира на Распећу, и који наговештава релиогиозност али је не имплицира у директном контакту, тј. у песмама, ово мрачно искуство у пустим улицама постаје много више од тога.. Ако Бог постоји, он ће разумети.
Попут Team Sleepa, ††† Crosses је чудан електро-рок (можда и само техно, не знам) у којем Чино себи допушта оно што у свом матичном бенду, наравно не сме. Далеко од назнаке уобразиље, све ово овде је као први, прави албум, онај који се пише читав живот. Далеко испод радара модерне музичке индустрије, још један суперсонични "стелт" прелет, петосекундно заљубљивање, и вишегодишња патња. Уз ЕП Могваја, заиста... Него, која је то песма и строфа о којој сам причао? "Bermuda Locke†", већ у свом називу "отима" душе и оставља их негде далеко (чувени Бермудски троугао), на почетку Космичког времена, у унутрашњој Супернови Божије Душе. Уз ову песму, заплакао би и Исус Христ. У три реченице, ово је оно што мушкарци пре своје смрти, желе да кажу некоме ко је вредан тога.
Ово ћу оценити. 10/10
Да ли сам рекао да је овај ЕП бесплатан?
i moje misli san ozari, umrijet ću noćas od ljepote" у свом ремек делу, "Notturno-u". Но, није само то проблем овде; кад год сам у артистичком нагону, па покушавам да "нагнем" електробит у својој глави који се дисчарџује у милион боја (све ово се ретко дешава, наравно) искрено, од свега на свету и свих људи, тада разумем само Чина Морена. Deftones, Team Sleep, you name it! И долази ту то одређеног оваплота, материјализује се тај набој, али буде некако незграпан, као слон у продавници огледала. Заправо је стаклара, али ми то сада изгледа ужасно сељачки.
Шта рећи? Коју послугу порати? Коме? Моја апокалиптична суицидалност, филтрирана кроз приче о Адаму и Еви, Авраму и Каину, стрипљиво ће сачекати 23. Децембар следеће године. Моје супермоћи и математика вероватноће, лоцира ме на једно сигурно место, док свет тресе лудило у предновогодишњем, чаробном и дозвољеном пороку. Ха, не би ми било први пут. Али шта сам хтео рећи? Баш то. Које су то речи? Која је то чаробна формула? Шта то значи у Универзуму?
И коме? Да ли постоји тај неко ко заслужује да то чује од мене лично? Још важније, зашто нисам никада некоме рекао било умишљај, назнаку или шта је већ то, што сам осећао? Тешим се тиме да ћу можда то тек рећи, и да ће се све то догодити, као што се иначе и догађало.. А онда чујем Чина и питам се, "зашто си то открио овом глувом, слепом и немом, Чудовишно хладном свету?"
Бог зна колико је могао да буде добар "Ерос", неиздат, али написан албум Дефтонса, који чека Бога да пробуди Чија и да га врати тамо где припада. До тада, Чино се посветио најновијем пројетку и, што није изненађење, урадио га је са својим пријатељем из детињства, што додаје тону тежине на целу немилу ситуацију. Чино Морено пати за својим пријатељем. И, на нашу срећу, написао је своје најбоље песме икада. Осим невероватног назива бенда, који инсистира на Распећу, и који наговештава релиогиозност али је не имплицира у директном контакту, тј. у песмама, ово мрачно искуство у пустим улицама постаје много више од тога.. Ако Бог постоји, он ће разумети.
I got to tell you something
I wanna view your dreams
I wanna pull out your crazy
Pour it over me
I might take you somewhere far across the seas
I need your faith, I need your everything
Ово ћу оценити. 10/10
Да ли сам рекао да је овај ЕП бесплатан?
Chino Moreno
0 comments:
Post a Comment