Као гром из ведра неба, у овој давно заборављеној и изгубљеној земљи, одјекнуло је као топовска канонада `45 када смо Швабу натерали преко Дунава обећање да ће у Партизан, на свој захтев, стићи један од најбољих фудбалера свих времена, Ривалдо. Тј, да господин Ривалдо жели да дође, да одигра једну сезону и заврши своју импозантну каријеру. Одговор неодговорих руководиоца клуба који је у јавном власништу је био више него снисходљив - бираним речима, Младен Крстајић је Ривалда назвао "дедом" а ФК Партизан као перспективан клуб највиших европских амбиција.
Све би то било у реду да се то није догодило БАШ САДА, када је ФК Партизан своју европску авантуру завршио у сезони купања од ирских пивопија и навијача Селтика, Шамрок Роверса. Скандалозна елиминација је прошла код навијача, који одавно од свог клуба не очекују ама баш ништа, евентуално да победе свог највећег ривала, Црвену Звезду која грца у дуговима и броји своје последње дане.
Али да вам кажем нешто о Ривалду. Ривалдо је Бразилац, један од многих који је своје детињство провео у безнађу фавела. Да је гладовао, то сведочи његова конституција која је формирана у страшној глади и лошој исхрани, због чега су му кости остале трајно деформисане услед недостатка есенцијалних витамина и минерала. Криве ноге и генерална "мршавост" је касније постала његов заштитни знак. Међутим, као и у случају Каке, сам Бог је погледао гладног дечака и даровао га изузетним талентом. Где год да је играо, Ривалдо је био више од само најбољег играч свог тима - он је најчешће, у свим утакмицама био за класу бољи од целокупног игралишта, што га је брзо довело до Барселоне, у којој је `99-е и добио ФИФА-ино признање НАЈБОЉЕГ ИГРАЧА НА СВЕТУ. Неговао је традиционалну бразилску "самба" школу фудбала, и никада, али баш никада није "одрађивао" свој "посао". За њега је свака утакмица била утакмица живота, и као рођени губитник чинио је све да изгуби до краја, борећи се до последњег даха и атома снаге, што га је одвело у победе које су одавно део лепше стране историје. Без обзира на свој статус, Ривалдо се никада није понашао као "суперзвезда", он је само желео да игра фудбал, пратећи свој дечачки сан за који су му први тренери због свог стања говорили да је недостижан и нестваран. Он то никада није заборавио, и где год да је играо након Барселоне, а играо је у Милану, Олимпијакосу и АЕК-у, изгледао је Божанствено, плесао је са лоптом као да је сам на неком пољу кафе у свом Бразилу, пркосећи наметнутој судбини. Навијачи су га обожавали, а он је на подршку одговарао головима и потезима који нису виђени никад пре. У својој 39-ој години заказује крај своје каријере за 2012, и њу, чудним сплетом судбине, жели да оконча у ФК Партизану из Београда. Сраман одговор челника мобилисао је све присталице и љубитеље фудбала, као популарне Гробаре, тако и Делије, јер је ово првокласна прилика да један од званично најбољих играча на свету, којих нема превише, дође у један Српски клуб и донесе сав престиж и тежину Ривалдовог имена. Преко 10.000 потписа је за сада, у пет сати изјутра, за мање од 24 часа, што довољно говори о давно заборављеним жељама публике да види једног правог аса на нашим теренима, свесни да нас од њих деле десетине милиона. Као да је Бог поново погледао на кратко ове суморне крајеве, и послао нам своје ремек дело, Ривалда, за вероватно мале паре, новац који ФК Партизан МОРА да има у каси, и које нису трошак, већ улагање, јер свако ће хтети Ривалдов дрес, колико коштао да коштао. Али, по свој прилици, ово се неће догодити.
Скандалозно стање у домаћем спорту који је постао не само бизнис, већ и криминал сада се коначно приказује у својем правом и стварном лику, у једном Сатанистичком ритуалу саопштења које практично говори нама, љубитељима спорта, да Бог не постоји и да је одувек био илузија. Одговор јавности је једногласан, јер смо ми Божијег изасланика Ривалда гледали кроз своје детињство, адолесценцију и сада, када стасавмо у људе, чули смо поруку, дошле су добре вести из далеког Бразила. И зато, господо Ђурићу, Крстајићу и Нађу, стара арапска пословица каже да "срамота траје дуже од живота". Радите шта хоћете, као и до сада, али ово вам, као и Доктора Мореиру, никада нећемо опростити и заборавити. Фуј.
0 comments:
Post a Comment