Иако је у питању албум који се појавио пре шест месеци, и иако је питање његовог квалитета тамо и остало, права је штета не поменути га сада када имамо довољно времена, у претпразничној навали пластифицираних неискрених жеља за "свиме најбоље али горе него мени". Мада мене лично занима спот где Мараја Кери "напаствује" Џастина Бајбера.. Па то ни др. Моро не би смислио..
А шта су нам спремили момци из маловатног Сунца? Сијалица тек за малу стону лампу, тек мало светла, пригушеног, усамљеничког.. Well, то је и био циљ. Стазе модерног doom metala би требало овако "путарити", контраверзно се одрећи свега што би личило на "постулате".. Иконографија, тематика, текстови из средњег века, фантазије, барок, романсе, свега! Вала, било је доста. Свака част "Брајдима" и још по којем бенду, али премало је ту иновација... Зато је 40 Watt Sun поприлично занимљив.
У суштини, овде се ради о својеврсном pop-doom-metal-u са примесама алтернативне рок музике, што се највише чује у вокалима, неочекиваног стила, мада, како минути пролазе, увиђа се да то и јесте био циљ, и да ова "култна" промена никако не олакшава ствари - отежава их на неки свој начин. Ако бих поредио вокал са неким етаблираним извођачем, рекао бих Мајкл Стајп из Р.Е.М-а, и по перформансу и по сензибилитету, што у оваквој тешкој свирци заиста даје душу. А она, иако успорена, акордирана на моменте, хода између више димензија и тешко је укалупити је, али одредница "модеран проклети рок/метал" ми се чини највише тачном.. Урбана је, за разлику од свог далеког претка, прилагођена градским условима, транспортована кроз време и простор, и креирана да опонаша реалност уместо метафора, самим тим је директнија а доживљај сасвим нов. Међутим, често мамутско трајање нумера (~10 минута) помало "развуче" сензацију и помало хлади и дави, уз значајно понављање рифова и њихових конструкција.. Уколико икада сниме други албум, помало музикалнији и још модернији, биће овде свашта.
А шта су нам спремили момци из маловатног Сунца? Сијалица тек за малу стону лампу, тек мало светла, пригушеног, усамљеничког.. Well, то је и био циљ. Стазе модерног doom metala би требало овако "путарити", контраверзно се одрећи свега што би личило на "постулате".. Иконографија, тематика, текстови из средњег века, фантазије, барок, романсе, свега! Вала, било је доста. Свака част "Брајдима" и још по којем бенду, али премало је ту иновација... Зато је 40 Watt Sun поприлично занимљив.
У суштини, овде се ради о својеврсном pop-doom-metal-u са примесама алтернативне рок музике, што се највише чује у вокалима, неочекиваног стила, мада, како минути пролазе, увиђа се да то и јесте био циљ, и да ова "култна" промена никако не олакшава ствари - отежава их на неки свој начин. Ако бих поредио вокал са неким етаблираним извођачем, рекао бих Мајкл Стајп из Р.Е.М-а, и по перформансу и по сензибилитету, што у оваквој тешкој свирци заиста даје душу. А она, иако успорена, акордирана на моменте, хода између више димензија и тешко је укалупити је, али одредница "модеран проклети рок/метал" ми се чини највише тачном.. Урбана је, за разлику од свог далеког претка, прилагођена градским условима, транспортована кроз време и простор, и креирана да опонаша реалност уместо метафора, самим тим је директнија а доживљај сасвим нов. Међутим, често мамутско трајање нумера (~10 минута) помало "развуче" сензацију и помало хлади и дави, уз значајно понављање рифова и њихових конструкција.. Уколико икада сниме други албум, помало музикалнији и још модернији, биће овде свашта.
0 comments:
Post a Comment