Thursday, March 1, 2012

Fonic - Урбана Легенда

Fonic је био бенд из паралелне димензије, заглављен и остављен да пати са нама осталим смртницима у овој из које излаза нема, препуној глупих ограничења, скученој као затвор, као соба са четири зида, без врата и прозора. Не знамо ни како смо доспели овде, али знамо да никада нећемо изаћи.

Пре пар година, разменио сам пар порука са Миланом Кордулупом, који ми је скренуо пажњу да свира у том и том бенду. Фоник. Е сад, ко је Милан? Вероватно га знате као бившег гитаристу бенда "Rapid Force" ? Добро, не знате га тако. А и бенд је бљак. Али, сигурно га знате као гитаристу "Амадеус Бенда". Јесте, они "дође ми да окренем те, када заспиш...", бенд који у генези домаће естраде представљају ударну снагу Другог налета фенсера, мало пријатнијег од првог, али и даље са снажним печатом пијаце у свом звуку. Али свако иоле компетентан мора да се сложи да они итекако знају да свирају,а моја радозналост је открила и пар сасвим пристојних нумера, уз пар изузетно забавних које се супер сналазе током прослава или журки када треба мало "унеозбиљити" атмосферу, раскомотити госте, поскидати девојке итд...

Е, "Фоник" је био сасвим озбиљан бенд овог познатог музичара, прави ако се тако може рећи. Режеће и сасвим довољно техничке гитаре, звук који никада није заживео у нас Срба, алтернативни рок/метал, по мало гранџи, али и текстови на енглеском, што је врло битно. Постоји проблем са извођењем музике на српском језику, јер модерни жанрови нису толико флексибилни напросто и гранџ/ну-метал звучи једноставно смешно, у најмању руку најмањег рукава. Било је и таквих покушаја, али батали ти то.. Рецимо и то да је Велики Презир показао како извести брит-поп на српском и добити сасвим нови жанр. ВП је феноменалан бенд.

Енивеј-енихау, Фоник је тако постојао и прошле су године. Онда је најављена промоција албума (нисам пратио бенд све време!) а онда се, недељу дана пре те промоције, бенд распао. Тачније, остао је само певач, који је окупио нови бенд. Приличну чудно, написати цео албум, снимити и онда отићи недељу дана пред промоцију. А онда сам набавио и албум.


..и нисам се изненадио. На домаћој сцени постоје нека одела, сиве еминенције СФРЈ и анти-глобализације који форсирају тезу да "домаћи бендови морају певати на српском". То је пуцање у колено сваком бенду. Рецимо да постоје амбициозни људи који желе само да изађу из ове земље јер је у њој врло непрофитабилно бавити се рокенролом, оним правим.. Овде могу да успеју само абортуси попут "Дубиозе Колектива", Ван Гога" и сличних креатура.. "Хладно Пиво" и шта се већ овде слуша од бендова.. И сви певају на српском. Чак, читао сам интервју Данила из бенда "Consecration" који је поновио причу;ако хоћеш овим да се бавиш, мораш на српском, али баш та чињеница ће те закопати овде. Као онај виц о Српском казану у паклу. Питам се, зашто Мађари (нпр) немају таквих ограничења? А њихови модерни бендови су итекако познати и свакако толико квалитетнији од наших да је то срамотно и поредити.. Еј, Мађари којима је то `90-е било забрањено и да се смеју, сада Мађари имају модерне хардкор/металкор бендове који су апсолутно на светском нивоу, ништа гори од Америчких! Мени су чак и бољи. Уосталом, погледајте овај феноменалан, анимиран спот групе "Blind Myself":



Тако некако, Фоник је прешао не српски... И то звучи, једном речју - УЖАСНО. Све је урађено како треба, супер је снимак, пристојна продукција, аранжмани, идеје, музички више него пристојан албум, али певач... Прво, одлично пева. Друго, текстови су испод сваког нивоа и прате устаљен, лузерски клише рок поезије 2000-их са речима попут "немир", "несклад".. Лако је замислити коме се он обраћа. То је једна жена налик на некој јунакињи серије "Лисице": има 30+ година, ради неки грозан посао, нема никакав укус, па ни музички, политички је коректна, образована је али не и класично па јој та ограничења не допуштају турбо-фолк али ни потребну "дубину" да слуша, рецимо, Deftones или Mogwai, и тако седи у неком клубу, а свира Фоник.. Певач јој својим упорним шапутањем речи "немир" милује чуло слуха, она губи самоконтролу, наручује трећу чашу вина и пада у загрљај тих пријатних соничних вибрација.. Што је најгоре, све ово заправо јако личи на Ван Гог, али је у компарацији са овим мастодоном "ономатопеје" заиста добрих бендова чак и знатно гори у том вредносном систему. Још један "Радио 202" бенд који неће слушати нико. Немир... Каква педерска реч.




0 comments:

Post a Comment