Анђелина Џоли, Анџелина Џоли, Ангелина Џоли, Анжелина Ђоли (тако је зову Босанци, сачувај ме Боже!)... Каква "Наташа-Дача" тек је ово била права ствар, прави пример немилосрдних услова у којима медији раде, и прави пример колико ће далеко отићи како би створили вест која се само делимично базира на истинитим догађајима.. "Анђа мрзи Србе", "Република Српска је геноцидна творевина", "Анђелина Џоли тврди: Никад нисам рекла да је РС геноцидна творевина", "АЏ: Не мрзим Србе" итд итд итд... Шта год би ова жена рекла, новинари би као чопор бесних паса загризли до коске и на основу наслова (који је изведен из контекста неке реченице или тврдње) креативно написали остатак текста осцилирајући закључцима као синусоида, све док проклети филм није стигао у Европу и кад је било сасвим јасно да је Анђа снимила филм по "документарним" репортажама CNN-a са Југословенских гаришта, уз помоћ "података" генерала Весли Кларка... Негде при путу за Европу се изгубио и онај податак о 300.000 мртвих Муслимана и 50.000 силованих Босанки. С обзиром на финансијске губитке које је створио овај филм, филмаџије су уложилe све напоре како би филм макар исплатио сам себе, а ако Србија каже историјско "НЕ", то се неће догодити. Замало и да Анђа лично дође, али одавно она није она Анђа због које смо гледали њене силне глупаве филмове..
Међутим, да ли је ово сада истина? Сваки кретен ће је сада у разговору назвати "анорексичном курвештином и дрогерашицом", и неки дубоки бес и презир ће варничити при сваком епитету и придеву који ће се без много смисла али флуидно надовезивати правећи спектакуларне реченичне конструкције због којих би и Ђура Даничић доживео фрас. Хилари Клинтон, Медлин Олбрајт, Анђелина Џоли.. Ето, то ће отићи у неписане књиге српске урбане историје, и сви ћемо бити Филипи Вишњићи и Вучеви Караџићи и поколењима ћемо говорити:" Шта ти је Америка, све дрогераши и педери!". Мало људи је упамтило да је она на додели Оскара рекла да је "заљубљена у свог брата" па су се медији наслађивали инцестуалним теоријама поремећене породице..
Е па ја у томе нећу учествовати. Нећу, из простог разлога што та Анђа има итекако квалитетне наслове и перформансе, а својевремено, док је била млада и једра, сигурно је била најлепша жена свих времена. Маните ви мене оних "старих Холивудских дива", све оне су оставиле трага у том смислу, али ниједна није побегла том времену као што је то урадила Ђоли. Њен провокативан став и хаотичан стил учинили су је не само својом и јединственом већ и ванвременском и бесмртном. Комбинација опасности и лудила, перверзије и нечег религиозног што изазива у мушкарцима ( Лесли Нилсен је то најбоље рекао: She was the kind of woman who made you want to drop to your knees and thank God you were a man! ), трајала је барем деценију и нико се ту није бунио: остале жене нису могле да кажу ама баш ништа, а пре пар година (или мало више) је једна анкета показала да је сваки пети мушакарац сања, а не знам који је замишља док има секс са неком својом безвезначном женом.
А онда се догодило оно очекивано, мазнула је Бред Пита, толико пута помињаног њеног "идеалног мужа", настао је најмоћнији Холивудски пар, он пропао и отупео, она још више смршала, са дечурлијом и овом и оном, изузетно ружно стари и све више личи на вештицу, не добија више секс-улоге јер ту ни сва компјутерска моћ више не помаже (евентуално дублерка, препоручујем Бесиму Нешић са својих 250 кубика силокона у вел`ким грудима) и шта ће, као Амбасадорка УНИЦЕФ-а и утицајна жене, добија фантастичну прилику - да сними филм о женама Босна.
Није то ништа случајно или рандом, све је то детаљно испланирано и намерно патетично, читам овде Хрватице се жале да је филм "негледљив" због силног насиља које чак ни оне не разумеју и не могу баш са сигурношћу да тврде да је то било баш тако, али да су "брадати Ћетници гадни, јесу". Онда се јавља неки Босанац, помиње породицу која је страдала од Српске руке, и куне се да је Анђа снимила такву филмчину као да је и сама присуствовала (имате текст и на Индексу.хр) тим догађајима.. Био је и неки Зукорлић-like пајсер који малтене протествује јер филм не садржи сцену када "Ћетници бебе стављају у рерне и пеку их". То би по њему била заокружена целина и евентуални ДВД би ишао бесплатно уз Куран. Па онда она што ће направити илегалну пројекцију филма у РС, па се јавља Анђа, подржава је, чула се са продуцентима, доставиће јој материјал некако кроз блокирану РС (ето приче да може да сними и наставак..), каква дивна акција трте-мрте, дробе ли дробе, људи се наоружавају ружним речима и лајемо као кере Јакобсфелда једни на друге, измишља се неки Миша са Звездаре који јој је помутио разум па је она као остављена жена приблегла црној магији и жели да свим СрБендама као што је тај Миша затре семе, свој филм назива "уметничким", а силно силовање је вероватно метафора за разуздан, дивљачки секс којег се са носталгијом сећа поред досадног Бреда и клинчадије црнчади које гаји као што Кери Бредшо гаји ципеле и Гучи торбе... Gimmeabreak.
Јес` да волим да се инатим и контрирам, али сматрам да за репресивним мерама нема потребе - филм нека се да у биоскопе, Анђа нека дође, нека дођу и ти наши "глумци" који да не би поцркали од гласи снимају очигледно све и свашта и више ни рекламе за Јелен Пиво и Гранд кафу не помажу, њихове породице, медији, а обични људи, они нека остану код куће. Ето, зашто се тако не договоримо, направи се акција, вођа нека буде Пантела, ето, останемо код куће, гајимо породичне вредности, нека звекећу штикле полупразних, анорексичних Анђелининих ногу, стопала и ципела по мрачним, пустим улицама Београда. Али ја знам да када би се она случајно зезнула и дошла, то би био дочек и Ђоковњачу да направи љубоморним, и та топлина српског домаћинства би се прозвала за бренд, па би је трпали храном и пићем и, евентуално, неким петосатним тениским мечем доказујући јој да нисмо ми Срби дивљаци, да имамо сир, јогурт, вино, пршут, Ђоковића, његовог оца, Дачића "значи, брда, значи планине, значи Калемегдан", Лепог Тадића и шта ти ја знам, а сви ови најгласнији би били прваци у томе.. Зато ми је и драго што није дошла, да се не брукамо, да створимо илузију Хрватима да ипак имамо кичму, иако су разлози њеног изостанка оно што остаје са нама и у наредним деценијама. За илузију кичменог стуба нисам тако сигуран.
0 comments:
Post a Comment