Својевремено, на " Егзиту 2009 ", ишао сам да слушам Korn и My Dying Bride. На маину, како може да буде на централној и највећој бини? На " металском " стејџу већ, од барем 2000 људи колико може да прими, било је максимално 200. Зашто? Зато што је истовремено свирало Хладно Пиво.
Бенд је до Шамара, а понегде и на њему, био одличан, препознатљив и порилично панк са веома ангажованим текстовима, који би понегде били и непријатни. Конкретно, никад разјашњена нумера " Пар Питања " где главни лик прича са Богом, али и наглашава " да није ратовао са њим ", већ са неким другим и да је зато то неправедно, јел... Ипак су они Хрвати.
Али чак и ова " незгода " је у реду, такве ситнице су бенду давале снагу и указивале додатно на проблеме које наша друштва имају. Ах, да, наша.
2007. Књига Жалбе је изнова изумео бенд, представљајући га у углачаном, комерцијалном издању са ненормално неморалним причама које свако иоле озбиљан схвата искључиво као увреду. Али, бенд је гађао " широки " аудиторијум, и то успео преко сваког очекивања, а наставио бих своју причу са тог Егзита.
Док је свирао највећи бенд doom metal-a на планети 200-ињак фанова, на Fusion стејџу хаос и анархија какву не изазива ни Аца Лукас. Кључне речи су биле : " Није све тако сиво кад имаш с ким отић на пиво ". Овај стих најбоље дочарава комуникацију бенда и публике - бенд пева потпуне глупости, а публика у екстази, права сплаварска идила, а бенд личи на све осим на панк. Битно је да неко пево о испијању пива, и да је супер пити пиво, а што да не, и слушати Хладно Пиво. Мени је, једноставно, то превише пива....
И ето, сада нам се враћају, у никад незгоднијем тренутку - Хрватска гори, надвијена је сенка Анте Павелића, поново се (јавно) мрзе србо-ћетници, а бенд је таман написао пар класичних песама које као да не познају претходни и сву стечену славу...
Бенд је поново прави. Балкански панк-рок не треба да иде даље од овога, певљиве нумере, оштри текстови ( преоштри за просечног Хрвата ) и фантатично свирање, што су они додуше одувек добро и радили. Много, заиста много инструмената, вишегласја, све ово звучи као знатно озбиљнији Green Day и који као да циља своју оригиналну публуку који су остарили са бендом и којима ружичасте приче ХРТ-а и " Јована Јосиповића " нису потребне - бенд је пионир оштрих критика новонасталог Хрватског друштва и државе, и на искрености им се нема шта замерити.
Носећа нумера, " Свијет Гламура " је класичан хит, изузетно милозвучна рок нумера која прозива ,јел...свет гламура :) и у себи инкорпира оне најгласније елементе, а извесно је да ће и " Право Ја " постати хит. Сингл за који су снимили спот, " Еротерија ", која говори о надолазећој " технократији " ми и није нешто, искрено.. " Сличи " ми превише на све оне " писме " које не волим :)) Ето и једне " мађарске " нумере, Кирбај и Котловина, која прозива све оне који воле и Северину али и Хладну Пиву.. Хм, таквих је највише, али то ми се и свиђа. Можеш ти изаћи из панка, али неће панк из тебе :)
0 comments:
Post a Comment