Април, вести, Курт Кобејн, Нирвана, линк ка причи о том бенду, име Дејва Грола, његов нови бенд, нови албум, ето, то вам је сва " логика ", али и једина могућа " пословна стратегија ". Ама баш нико не може да ме убеди да албум није намерно издат у offspring-u комеморација које сваке године добијају на значају и емоцијама.. Мач са две оштрице.
Није то све. На албуму као пуноправни члан сада је ( поново ) чувени Pat Smear, а негде у прикрајку, свира и Крист Новоселић, продуцент је угледни Butch Vig, чије име одлично говори шта је Курт мислио о његовом раду на албуму " Nevermind ", једином којег никада није преслушао. Јебени рокстар. Нема Courtney Love, наравно али она би свакако била пожељна у овом 42 минута дугом албуму, седмом по реду, из много разлога.
Укратко - бољи од Echoesa, доста лошији од One By One, квалификација за све фанове овог фантастичног бенда. Уопште нећу да кријем чињеницу да сам велики фан тачно четири и по студијска рада, и зато ми је помало жао. Нема овде упирања прстом у ово или оно, Rope је савршена сингл нумера, која је зналачки састављена од најбољих " Foo " момента, али неамбициозност остатка оставља тужан утисак некада " пржачког " бенда. Аналогно снимање, тзв " топао " звук је потпуно погрешна одлука - прошло је 20 година, било је супер, лепа сећања, волимо Нирвану без обзира на оно што данас Дејв ради. Али - да ли волимо Дејва без обзира на Нирвану?
" Nomen est Omen ". " Wasting light ". Ех...
0 comments:
Post a Comment