Култура " синглова ", толико важна на Западном тржишту, никада није стварно заживела у Источној Европи. Приче о Билбордовој листи, МТВ шемама, према томе, су код нас помало фолирање и позирање, јер, знамо по себи, уопште продати и цело паковање ( чувена " лонгплејка " ) је успех, све остало је плус. Или минус.
У теорији, ово издање Могваја је " сингл ". Сингл чега? Четири нове и непознате песме, чак ни стилски " немају везе " са прошлим албумом, више све делује као " трејлер ". Или боље рећи, " тизер ( teaser ) ".
Све у свему, још једна терапија или тортура интроспекције је главно јело на шареном и богатом менију, али се поставља питање " глади ". Хех, прича подсећа на ону " Тамни Вилајет ", када је резултат истоветан - слушали ви ово или не, остаћете и гладни и жедни.
Ванконтекстуално врело инспирације, са пригодним омотом, помало надобудног назива ( " Земаљска Дивизија " ) причу о космополитизму проширује на читаву Галаксију, а нуди само четири нумере које делују као компилација четири различита бенда;
Get To France, минималистичка, драматична клавирска композиција која за своју основу поставља тако императивну мисао коју ћете након свега једино добро проспаваном ноћи успети да избаците из главе - отићи у Француску! Психоактивна ствар.
Таман када вас ухвати лагана Јесења сета, диск почиње са дозивањем Зиме и Чаробне Колибе, ватре, гитаре и усне хармонике. Тренутно и не желим да знам о чему се заиста пева у " Hound Of Winter ". Атипична нумера укуса топлог вина.
...што је баш згодно, јер се следећа зове " Drunk & Crazy ", која својим електробитовима звучи попут прославе Нове Године, где смо (сте) сви старији и ружнији - зато и пијанији. И таман када почнете да постављате питања - Does This Always Happen? - ће у традиционалном маниру да постави питање које ће остати да лебди у антиципацији следећег издања шкотских суперстарова који би се врло вероватно увредили на тај придер, а њихове мајке добрано најсмејале. Али заиста су тренутно врло, врло високо...
У теорији, ово издање Могваја је " сингл ". Сингл чега? Четири нове и непознате песме, чак ни стилски " немају везе " са прошлим албумом, више све делује као " трејлер ". Или боље рећи, " тизер ( teaser ) ".
Све у свему, још једна терапија или тортура интроспекције је главно јело на шареном и богатом менију, али се поставља питање " глади ". Хех, прича подсећа на ону " Тамни Вилајет ", када је резултат истоветан - слушали ви ово или не, остаћете и гладни и жедни.
Ванконтекстуално врело инспирације, са пригодним омотом, помало надобудног назива ( " Земаљска Дивизија " ) причу о космополитизму проширује на читаву Галаксију, а нуди само четири нумере које делују као компилација четири различита бенда;
Get To France, минималистичка, драматична клавирска композиција која за своју основу поставља тако императивну мисао коју ћете након свега једино добро проспаваном ноћи успети да избаците из главе - отићи у Француску! Психоактивна ствар.
Таман када вас ухвати лагана Јесења сета, диск почиње са дозивањем Зиме и Чаробне Колибе, ватре, гитаре и усне хармонике. Тренутно и не желим да знам о чему се заиста пева у " Hound Of Winter ". Атипична нумера укуса топлог вина.
0 comments:
Post a Comment