Најбоље је заборавити протеклих десет година, и сећати се са сетом " оне тамо " деценије - ако сте то у могућности, једноставно - матори сте. Из тог угла, како објаснити некоме шта је то Блинк-182 некада био? Тада свеж, актуелан, тренди поп-панк звук препун оптимизма, кукања за девојкама у стилу најпатетичнијег штребера у разреду који је узалуд заљубљен у будућу краљицу матуре, која је притом и главна навијачица, плава је и забавља се са глупавим капитеном рагби тима - чувени Амерички мит који је Блинк кроз пет албума фантастично сликао и мазао, све док се није догодио " онај " из 2003, изузетно мрачан, романтичан и визионарски - све што данашњи јадни МТВ тинејџ бендови имају да понуде је само искра неутрона са овог феноменалног албума. А онда су се распали.
Каснији пројекти, +44 и АвА су сасвим коректни, километрима удаљени од чаробне формуле оригинала, али није лоше понекад жену заменити флашом, зар не? У сваком случају, много успешнија AvA је то у толикој мери да и поред сензационалног уједињења оригиналног бенда, она и даље ради, снима и свира. Заправо..
...заправо, овај толико бајковито и митомански удељено назив " Комшилук " који је требао да оваплоти у музику све оне сцене из " Досона " и компаније успешно фејлује у свему. Нема ама баш никакве разлике између АвЕ и овог тзв. " Блинка ". Том Делонг пева у 95% одсто досадних песама, а Марк у оној јединој доброј. Чувени вокални дуели и дуети не постоје, али нису то једине лоше вести. Приче које је бенд причао кроз сваку нит свог постојања сада су апстрактне набацане реченице које су можда метафоре, хиперболе, можда теологија, можда економија, ко то зна.. Не, нисам разочаран, резултат је очекиван, а сви они који не могу да памте две деценије свог постојања, њима се можда ово и свиди. Али ја кажем, ако вам је срце " блинковало " уз раније радове нашег омиљеног бенда, поштедите га и заборавите на изневерена надања и снове. Блинк је отишао и неће се никада вратити.
0 comments:
Post a Comment